Prvi „atlas“ jajnika mogao bi dovesti do bitnog napretka u lečenju fertiliteta

Foto: Shutterstock

Naučnici su napravili sveobuhvatni atlas ćelija u jajniku i mapirali specifični obrazac genske aktivnosti neophodan za razvoj zdrave jajne ćelije, piše Live Science.

Istraživači su – analizom tkiva jajnika od donora organa – utvrdili koji geni su aktivirani u određenim ćelijama i u kojim trenucima su aktivirani tokom normalnog razvoja jajne ćelije.

Preporučujemo

Među ključnim genima su oni koji treba da se aktiviraju u folikulima – malenim vrećama koje sadrže razvijajuće jajne ćelije i oslobađaju hormone – radi proizvodnje zrelih jajnih ćelija koje mogu biti oplođene spermatozoidom u cilju nastanka fetusa.

„Ovi novi podaci omogućavaju nam razumevanje šta čini dobru jajnu ćeliju – šta određuje koji folikul će rasti, ovulirati, biti oplođena i postati beba“, kaže Arijela Šikanov, profesor biomedicinskog inženjeringa na Mičigenskom univerzitetu.

Nezrele verzije folikula u jajnicima su već prisutne kad je osoba rođena i tada zajedno sadrže oko 700.000 nezrelih jajnih ćelija, oocita. Do puberteta, pak, mnogi oociti propadnu, ostavljajući oko 400.000 ćelija u jajničkoj rezervi koje mogu potpuno sazreti.

Počev u pubertetu, hormoni podstiču neke od folikula da se aktiviraju i da počnu da rastu u jajnicima svakog meseca. Mali broj zatim proizvede zrele jajne ćelije, od kojih jedna bude puštena u jajovod, koji povezuje jajnik sa matericom. U međuvremenu, drugi aktivirani folikuli propadaju, zajedno sa svojim jajnim ćelijama.

Da bi otkrili koji faktori su potrebni da folikul oslobodi potpuno zrelu jajnu ćeliju, istraživači su merili aktivnost gena u različitim jajničkim ćelijama – analizirali su RNK, tip genetskog molekula koji proizvodi proteine putem instrukcija DNK.

Istraživači su identifikovali jasne obrasce genske aktivnosti u bitnim tipovima ćelija u razvijajućim folikulima, kao što su oociti i pomoćne ćelije koje luče reproduktivne hormone.

„Sad kad znamo koji geni su izraženi (aktivirani) u oocitima, možemo testirati da li delovanje na te gene može dovesti do stvaranja funkcionalnog folikula“, kaže Šikanova. U teoriji, ovo se može upotrebiti za stvaranje veštačkog jajnika koji bi mogao biti transplantiran u telo“.

Ideja je da bi naučnici jednog dana mogli praviti veštačke jajnike za žene kod kojih su medicinski tretmani mogli uticati na fertilitet, kao hemoterapija i radioterapija. Ti jajnici bi mogli biti napravljeni od tkiva uzetog pre tretmana i zatim zamrznutog. Tkivo bi onda moglo biti modifikovano da sadrži folikule sa većom verovatnoćom da će preživeti nakon transplantacije u telo, obnavljajući tako proizvodnju hormona i jajnih ćelija.

Istraživači planiraju mapiranje drugih delova ženskog reproduktivnog sistema, kao što su materica i jajovodi, radi dobijanja jasnije slike kako taj sistem funkcioniše na nivou pojedinačnih ćelija.

(Telegraf Nauka/Live Science)