Prsti su mu žuti, a oči fluorescentno zelene: Rođena prva himera majmuna, stvorena u laboratoriji

Foto: Jing Cao et al./Cell VOLUME 186, ISSUE 23

Kineski naučnici napravili su himeru majmuna sa dva različita seta DNK, što je eksperimentalni rad koji bi mogao da pomogne u medicinskim istraživanjima, kao i očuvanju ugroženih vrsta, piše CNN.

Majmun, koji je živeo 10 dana pre nego što je uspavan, napravljen je kombinovanjem matičnih ćelija makaki rakojeda, primata koji se često koristi u biomedicinskim istraživanjima, sa genetički različitim embrionom iste vrste majmuna. To je prvi put da je himera primata napravljena od matičnih ćelija rođena živa, naveli su istraživači.

Studija objavljena u žurnalu Cell navela je da majmun bio značajna himera, što znači da je imao visok procenat ćelija izraslih iz matičnih ćelija u svom telu.

- Ohrabruje što je majmun imao veliki udeo matičnih ćelija u mozgu, a to može biti značajno za modeliranje neurodegenerativnih bolesti – rekao je Migel Esteban, koautor studije i glavni istraživač Instituta za biomedicinu i zdravlje u Guangžou, Kineske akademije nauka i istraživač u BGI-Research Hanžou.

- Himere majmuna imaju veliku vrednost za očuvanje vrsta ako bi bilo postignuto da se spoje dve vrste primata, koje nisu ljudi, od kojih je jedna ugrožena – rekao je on.

Himere miševa omogućuju naučnicima da prate kako reaguju na genetski izmenjene ili mutirane ćelije, što je korisno za shvatanje bioloških procesa i bolesti. Ali postoje ograničenja kada se sprovode istraživanja na miševima, pa naučnici veruju da bi bilo mnogo bolje da se to radi na majmunima.

- Miševi često nemaju sve aspekte ljudskih bolesti jer je njihova fiziologija različita od naše. Za razliku od njih, ljudi i majmuni su evolutivno blizu, pa ljudske bolesti mogu biti vernije na modelima majmuna – rekao je Žen Liju, stariji autor studije.

Himera je, prema definiciji, jedinstveni organizam sačinjen od ćelija koje više od jednog genotipa. Termin vodi poreklo iz grčke mitologije, gde predstavlja monstruozna bića koja predstavljaju spoj više životinja.

Kod makaki rakojeda naučnici su u ubacili zeleni fluorescentni protein u ćelije jedne od vrsta, a sve kako bi utvrdili kako tkivo raste od matičnih ćelija. To je dovelo do toga da mu vrhovi prstiju budu žuti, a oči fluorescentno zelene.

(Telegraf Nauka/CNN)