Dve studije Maksa Planka povučene iz naučnog žurnala zbog moguće greške

Dva naučna rada nemačkog fizičara i dobitnika Nobelove nagrade Maksa Planka iz četrdesetih godina prošlog veka povučena su iz digitalne arhive žurnala The Science of Nature (nekadašnjeg "Naturwissenschaften"), najverovatnije zbog greške automatizovanog sistema za proveru duplih publikacija, ocenjuju istoričari nauke.

Istoričari Iv Gingra sa Univerziteta Kvebek iz Montreala i Mahdi Kelfaui sa Univerziteta Kvebek u Troa Rivijeru navode u analizi da ne postoje dokazi o naučnim nepravilnostima u Plankovim radovima, već da je do njihovog povlačenja najverovatnije došlo zbog pogrešne primene savremenih pravila o autorskim pravima na istorijske naučne tekstove, prenosi Standard.

Preporučujemo

Dva povučena rada datiraju iz 1940-ih, kako je Gingra otkrio, odnosno iz poslednjih godina pre Plankove smrti 1947. godine, i objavljena su u žurnalu Naturwissenschaften.

- Radovi su trenutno obeleženi napomenom u kojoj se navodi da su povučeni zbog kršenja autorskih prava. Ovo se očigledno dogodilo 2011. godine - naveo je istoričar i ocenio da je takva optužbu protiv Planka "neverovatna".

Jedan od spornih radova bio je objavljen u više publikacija, što je u prvoj polovini 20. veka predstavljalo uobičajenu praksu radi što većeg širenja naučnih saznanja. Drugi rad je, prema mišljenju istoričara, verovatno pogrešno označen kao duplikat zato što je imao isti naslov kao tekst filozofa Alojza Milera, koji je predstavljao kritiku Plankovih stavova, dok je Plank u istom časopisu nekoliko meseci kasnije objavio odgovor pod identičnim naslovom.

Glavna urednica žurnala The Science of Nature Suzan Skarlata izjavila je da nije ni znala da su radovi povučeni dok joj se tim povodom nisu obratili novinari.

- To je ludo. Ne razumem zašto su radovi označeni. Mislim da se to jednostavno dogodilo zbog njihovog algoritma. To je greška koju bi verovatno trebalo ispraviti - rekla je Skarlata.

Istoričar Iv Gingra ocenio je da uklanjanje radova iz baze podataka predstavlja narušavanje istorijskog zapisa.

- Ko god da je to uradio, nije ni važno. Samo ih vratite u bazu podataka. Intelektualno, to nije prihvatljivo - rekao je Gingra.

Izdavačka kuća Springer Nature odbila je da komentariše konkretan slučaj, navodeći da su informacije o pojedinačnim povlačenjima radova poverljive i da se mogu deliti samo sa autorima, dok je, prema navodima žurnala Science, odbila i da objavi uvodnik glavne urednice posvećen ovom slučaju.

Maks Plank, jedan od utemeljivača kvantne fizike i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku za 1918. godinu, preminuo je 1947. godine, a autori analize upozoravaju da bi primena savremenih standarda o duplim publikacijama na istorijske naučne radove mogla dovesti u pitanje i druge važne dokumente iz istorije nauke.

(Telegraf Nauka/Tanjug)