Ovo je neverovatno – instant evolucija na delu: Veštačka inteligencija za 26 sekundi pravi robote koji hodaju

Sem Krigman pokazuje neobičnog robota... Foto: Northwestern University

Tim naučnika Severozapadnog univerziteta iz SAD razvio je prvu veštačku inteligenciju (AI) sposobnu da dizajnira robote od nule, saopštio je taj univerzitet.

Preporučujemo

Da bi testirali novi AI istraživači su mu dali jednostavan zadatak: dizajniraj robota koji može da hoda po ravnoj površini. Dok su prirodi bile potrebne milijarde godina da dođe do prve vrste koja hoda, novi algoritam je kompresovao evoluciju na neverovatnu brzinu – dizajniranje robota koji može da hoda trajalo je nekoliko sekundi.

Ali ovaj AI nije samo brz. On radi na personalnom kompjuteru i dizajnira nove strukture od nule. To je veoma drugačije od dosadašnjih AI sistema, koji zahtevaju superkompjutere i ogromne baze podataka da bi nešto uradili. Osim toga, mnogi od njih i tada samo imitiraju raniji ljudski rad bez novih ideja.

- Otkrili smo veoma brz AI algoritam koji preskače gužvu evolucije, a da ne koristi ideje ljudskih inženjera i dizajnera. Rekli smo mu da želimo da napravi robota koji može da hoda po ravnom. Onda smo samo pritisli dugme i to je bilo to! Napravio je plan za robota u treptaju oka koji ne izgleda kao bilo koja životinja koja je hodala Zemljom. Ovaj proces nazivam instant evolucijom – rekao je Sem Krigman, vođa projekta i profesor Škole za inženjerstvo Mekormik Severozapadnog univerziteta.

Krigman je pažnju javnosti privukao i 2020, kada je napravio ksenobote, prve žive robote napravljene od bioloških ćelija. Sada on i njegov tim vide njihov AI kao sledeći korak na putu ka razvijanju potencijala veštačkog života.

- Kada pogledam ove robote, oni mogu da deluju kao beskorisna igračka. Ali ja vidim ovde rađanje potpuno novog organizma – rekao je Krigman.

Foto: Northwestern University

On i njegov tim su započeli istraživanje od zahteva da AI dizajnira fizičku mašinu sposobnu za kretanje. Nakon toga je AI započeo dizajnirajući ciglicu veličine sapuna. Mogla je da se mrda, ali ne i da se kreće. Kako je znao da nije postigao cilj, AI je nastavio da menja dizajn. Svaka nova ideja poboljšana je na neki način dok iz devetog pokušaja nije napravljen robot koji može da hoda brzinom od pola svoje veličine u sekundi.

Ceo proces dizajniranja – od prve ciglice do robota koji hoda – trjaao je samo 26 sekundi na laptopu.

- Sada svako može da posmatra evoluciju u akciji dok AI generiše sve bolja i bolja robotska tela. Razvoju robota koji se kreću ranije je bio potreban superkompjuter, kao i nedelje pokušaja i promašaja, a pre toga je razvoj životinja koje mogu da se kreću trajao milijardama godina uz pokušaje i promašaje. To je zato što evolucija ne vidi unapred. Ne zna da li će neka specifična mutacija biti dobra ili katastrofalna. Našli smo način da uklonimo povez sa očiju i da kompresujemo milijarde godina evolucije u nekoliko sekundi.

Foto: Northwestern University

Kako se navodi, AI je neočekivano smislio isto rešenje za kretanje kao i priroda – noge. Ali za razliku od simetričnih nogu u prirodi, dobili smo robota sa tri noge, perajama na leđima, ravnim licem i rupama po telu.

- Ovo je zanimljivo zato što nismo rekli AI da robot treba da ima noge. On je otkrio noge kao dobar način kretanja po ravnom. Pokreti pomoću nogu su, u stvari, najefikasnija forma kretanja po zemlji – rekao je Krigman.

(Telegraf Nauka/Northwestern Now)