Apokaliptična upozorenja bila su preblaga: Nuklearni rat bi pokrenuo ledeno doba, glad bi ubila milijarde

Credit: Igor Klyakhin / Panthermedia / Profimedia

Nuklearni rat bio bi razorniji po klimu na Zemlji nego što su to pokazivale procene nastale u vreme Hladnog rata, pokazali su moderni klimatski modeli, a tvrdi Mark Maslin, profesor Univerzitetskog koledža Londona (UCL). Nuklearna zima bi dovela do „malog nuklearnog ledenog doba“ koje bi trajalo hiljade godina, upozorio je on.

- Film o Robertu Openhajmeru Kristofera Nolana oživeo je morbidnu opsesiju destruktivnom silom nuklearnog oružja. U ovom trenutku na svetu, kako se procenjuje, ima 12.512 nuklearnih bojevih glava. Rat u kome bi bio detoniran samo deo tih nuklearnih bombi ubio bi milione ljudi u trenutku. Radijacija bi dovela do raka i genetske štete koja bi uticala na preostalu populaciju tokom generacija. Ali kakav bi svet ostao nakon toga? Već četiri decenije naučnici prave modele i rade kompjuterske simulacije da bi to otkrili. Koristeći znanje o hemiji i klimatskim modelima naučnici Pol Krucen i Džon Birks napisali su 1982. rad u kome su predložili da bi nuklearni rat stvorio oblak dima toliko masivan da bi doveo do onoga što se naziva nuklearna zima. Ovo bi, tvrdili su oni, uništilo poljoprivredu, a sa tim i civilizaciju – napisao je Mark Maslin, a prenosi UCL News.

Preporučujemo

Godinu dana kasnije i naučnici iz SAD i SSSR potvrdili su da bi gradovi i industrijski kompleksi koje pogodi nuklearno oružje proizveli više dima i prašine nego da izgori slična površina šume. Osim toga, taj globalni sloj smoga blokirao bi Sunčevu svetlost, pa bi površina Zemlje postala mnogo hladnije, suvlje i mračnije mesto.

- Prema tim klimatskim modelima globalne temperature bi pale do 10 stepeni tokom decenije, a nedostatak sunčeve svetlosti bio bi katastrofalan za globalnu proizvodnju hrane i doveo bi do masovne gladi. Moderni klimatski modeli su danas mnogo sofisticiranije nego oni korišćeni osamdesetih. Iako danas ima manje nuklearnog oružja nego tad, noviji rezultati kompjuterskih simulacija pokazuju da su naučnici pre 40 godina potcenili posledice nuklearnog rata – naveo je Maslin.

U jeku Hladnog rata postojalo je oko 65.000 nuklearnih bojevih glava, a danas je globalni nuklearni arsenal malo iznad 12.000. Ipak, naučnici danas veruju da sofisticirani klimatski modeli, oni koji se koriste za predviđanje klimatskih promena, pokazuju mnogo gore posledice nego što se nekad mislilo.

- Nuklearni sukob SAD i Rusije bi, prema tim modelima, toliko ohladio okeane da bi svet bio gurnut u nuklearno ledeno doba koje bi trajalo hiljadama godina. Naravno, postoji još nuklearnih sila – Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan i Britanija. Novi modeli pokazuju da bi čak i ograničeni nuklearni rat između Indije i Pakistana ubio 130 miliona ljudi i ostavio 2,5 milijardi njih bez hrane najmanje dve godine. Globalni nuklearni rat u kome bi učestvovale SAD, Evropa i Kina mogao bi da dovede do 360 miliona mrtvih, a od gladi bi umrlo skoro 5,3 milijarde njih. Rat u Ukrajini obnovio je strah od nuklearnog rata, a ruski predsednik Vladimir Putin i zapretio je ograničenim korišćenjem nuklearnog oružja, a samo jedno lansiranje nuklearne rakete bi eskaliralo u regionalni ili čak globalni sukob koji bi milijarde ljudi gurnuo u svet koji bi bio toliko strašan da to ne možemo ni da shvatimo – piše Maslin.

Magazin Tajm nedavno je objavio tekst u kome je, u saradnji sa grupom naučnika, naveo šta bi se sve dešavalo u jeku nuklearnog rata i kakve bi bile posledice.

- Video pokazuje da nije mnogo važno ko je započeo rat jer će jedna strana uvek da uzvrati drugoj. Prvi udari bi spržili elektronsku i električnu mrežu stvarajući elektromagnetni puls. Sledeći udar bi pogodio komandne i kontrolne centre i mesta sa kojih se lansiraju rakete. Veliki gradovi bili bi gađani jer imaju vojne centre, ali i da bi se sprečio oporavak neprijatelja posle rata. Svaki udar bio bi vreo kao sunčevo jezgro, nakon čega bi se pojavila nuklearna pečurka. Ove eksplozije uništile bi ljude u okolini, a oslepele one koji su nešto dalje. Naučna istraživanja pokazuju da eksplozije, elektromagnetni pul i radioaktivnost nisu najgori deo: nuklearnu zimu izazvao bi crni dim nuklearnih eksplozija. Ovaj dim bi bio zagrejan i podigao bi se kao balon u atomsferu, za samo nekoliko dana bio bi preko cele severne hemisfere. To znači da bi se Zemlja smrzavala i tokom leta, sa farmama koje bi se ohladile za 20 stepeni. Naučnici procenjuju da bi pet milijardi ljudi umrlo od gladi. Ne znamo koliko bi ljudi preživelo, ali je jasno da ne bi bilo pobednika, samo gubitnika – navodi Tajm.

(Telegraf Nauka/UCL News/Time)