Bura zbog „otkrića veka“: Da li su superprovodnici koji rade na sobnoj temperaturi revolucija ili prevara?

Credit: Phil Degginger / Alamy / Alamy / Profimedia

Objava tima južnokorejskih naučnika da su napravili superprovodnike koji mogu da rade na sobnoj temperaturi i pod atmosferskim pritiskom izazvala je pravu buru u naučnim krugovima. Dok jedni navode da bi ovo otkriće, ako se ispostavi da je tačno, bilo revolucionarno i da se slobodno može nazvati naučnim otkrićem veka, drugi su skeptični i misle da je malo verovatno da je skoro nepoznat naučni tim uspeo da napravi tako veliki korak napred na ovom polju.

Kako je Telegraf Nauka već pisao, u radu koji su potpisali Sukbe Li, Džin Hun Kim i Jong-Van Kvon, naučnici sa Korejskog univerziteta, saopšteno je da su „prvi na svetu uspeli da sintetizuju superprovodnik koji radi na sobnoj temperaturi, sa kritičnom temperaturom većom od 127 stepeni Celzijusovih, pod atmosferskim pritiskom, i to korišćenjem modifikovane strukture LK-99 od olova i apatita“.

Preporučujemo

Fizičar Aleks Kaplan je odmah na Tviteru poručio da je ovo „možda najveće otkriće u fizici“ ove generacije i da može potpuno da promeni naše živote, a slično je reagovao i inženjer Dejvid Andronake, koji je poručio da „superprovodnici mogu da promene način na koji prenosimo i čuvamo energiju, što bi moglo da dovede do nove industrijske revolucije“. Slično su reagovali i mnogi drugi.

Room temperature superconductor breakthrough? If this replicates it could have... implications. The authors seem pretty stoked: "We believe that our new development will be a brand-new historical event that opens a new era for humankind."https://t.co/K45jJIreLT— Michael Liebreich (@MLiebreich) July 26, 2023

- Napravljeni su superprovodnici koji rade na sobnoj temperaturi? Ako ovo može da se ponovi… imaće velike posledice. Autori studije su entuzijasti: „Verujemo da je naše otkriće potpuno nov istorijski događaj koji pokreće novu eru za čovečanstvo“ – poručio je na Tviteru Majkl Librih, lider na polju zelene energije.

Međutim, ima i mnogo onih koji su skeptični i misle da ne treba žuriti sa pohvalama i tvrdnjama o naučnoj i tehnološkoj revoluciji dok se otkriće ne potvrdi pratećim eksperimentima.

- Ako su tvrdnje objavljene u naučnoj studiji tačne, to je zaista velika vest. Ali postoji mnogo razloga za sumnju. Rad je pisao nepoznati tim u startap institutu sa gotovo nepostojećim radom na ovom polju, nisu ga pregledali nezavisni naučnici, a prikazane tabele se u haosu. Zbog toga će se verovatno ispostaviti da je samo još jedan rad na polju fizike koji izazove oduševljenje, a onda se to pretvori u razočarenje - za The Spectator je napisao Met Ridli, britanski naučni novinar.

On dodaje da je i profesor fizike sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu Horhe Hirš poručio: „Ovo nije superprovodljivost. Ovo je eksperimentalni artefakt, puštanje mašti na volju i loše rasuđivanje u najgorem slučaju“.

- Izveštaj je zanimljiv, ali nije mnogo ubedljiv. Ako je materijal zaista superprovodnik, onda mora da ima karakteristike koje bismo očekivali da vidimo u podacima. Ništa od tih podataka nije vidljivo u priloženim podacima. Prerano je reći da nam je predstavljen pravi dokaz o supeprovodljivosti u ovim primercima - naveli su u zajedničkoj izjavi za inews Suzan Speler i Kris Gravenor, profesori sa Odeljenja za materijale na Oksfordu.

Dr Sven Fridman, profesor Škole fizike na Univerzitetu u Bristolu, rekao je za inews da prateći video i drugi podaci u naučnoj studiji „mogu imati i objašnjenje koje nema veze sa superprovodljivošću“, kao i da u objavljenom radu „nedostaju ključni dokazi“.

For the first time in the world, researchers succeeded in synthesizing a room-temperature superconductor (Tc≥400 K, 127°C) working at ambient pressure with a modified lead-apatite (LK-99) structure[full paper: https://t.co/1kNB4GT8ut]pic.twitter.com/1N4ogvaMPA— Massimo (@Rainmaker1973) July 26, 2023

Trenutno na servisu arXiv postoje dva naučna rada na temu ovih superprovodnika koji rade na sobnoj temperaturi i pod atmosferskim pritiskom. Hjun-Tak Kim, fizičar sa Koledža Vilijama i Meri u Virdžiniji, koautor je jednog od dva rada, dok drugi potpisuju njegove kolege sa Centra za istraživanje kvantne energije. On tvrdi da je oba rada imaju slične podatke, ali da drugi ima „defekte“ i da je objavljen bez njegovog znanja. U tom radu se tvrdi da je ovo otkriće početak „nove ere za čovečanstvo“. Kim je za New Scientist rekao da je svestan skepticizma i pozvao je naučnike da pokušaju da reprodukuju njegove eksperimente i vide da li su rezultati dobri.

(Telegraf Nauka/The Spectator/inews/New Scientist)