Spektakularna grobnica „ledenog princa“ iz antičke rimske vile zamrznuta je radi proučavanja

Pre četiri godine, arheolozi iz Bavarske državne kancelarije za konzervaciju spomenika (BLfD) pronašli su grobnicu deteta na jugu Nemačke. Unutra je bilo telo dečaka sahranjeno pre više od 1.350 godina u izuzetno dobro očuvanoj kamenoj komori.

Grobnica je potpuno ekstrahovana i transportovana radi izučavanja pomoću nove tehnike – zamrznuta je da bi se sačuvao sav sadržaj i proučavao u laboratoriji.

Preporučujemo

Sada, pošto je izučavanje kompletirano, stručnjaci su zapanjujuće detaljno rekonstruisali život, smrt i pogrebni ritual prilikom sahranjivanja ovog deteta, nazvanog „ledeni princ“ zbog metoda prezervacije.

Dečak je živeo između 670. i 680. godine nove ere i nesumnjivo je pripadao porodici visokog društvenog statusa u oblasti Algoj, pokazali su predmeti nađeni u grobnici. Pogrebna komora je napravljena od kamena i zapečaćena krečnim malterom – što je neuobičajena tehnika za to vreme – u nekadašnjoj rimskoj vili koja je pretvorena u prostor za obožavanje i sećanje. Arhitektura i kvalitet materijala pokazuju da je porodica želela da iskaže počast na izvanredan način.

Analiza DNK otkriva da je dečak imao plave oči i svetlu kosu i da je verovatno rođen u istoj oblasti gde je sahranjen. Proučavanje zuba ukazuje da je umro oko jedne i po godine starosti, a da je smrt bila posledica netretirane infekcije uha.

Detetovo telo je bilo položeno na životinjsku kožu, u odeći koja je uključivala kožne cipele, pantalone i lanenu tuniku sa dugim rukavima, ukrašenu finim svilenim trakama, što je posebno značajno, pošto je svila – materijal koji je tada stizao u Evropu samo preko Vizantijskog carstva – bila luksuzna roba rezervisana za elitu.

Dečak je imao srebrne narukvice na zglobovima i srebrne mamuze na stopalima, dok su korice kratkog mača – više simboličnog nego funkcionalnog s obzirom na dečakov urast – ukrašene zlatom.

Pored je takođe nađena tkanina sa krstom od dve zlatne trake, što bi moglo ukazivati na ranu hristijanizaciju te oblasti ili barem uticaj hrišćanskih simbola među višim klasama.

Na kraju komore, arheolozi su pronašli niz predmeta poređanih na pletenoj prostirci, bronzanu posudu sa češljem, drveni sud, sferični pehar sa srebrnim ojačanjima i ostatke osušenog voća. Isprva se smatralo da su pronađene životinjske kosti od psa, ali je kasnija analiza potvrdila da pripadaju prasetu, verovatno kao žrtvi u smislu hrane.

Predmeti su, kažu eksperti, bili deo rituala pogrebnog banketa: češalj je služio za doterivanje, bronzana posuda za pranje ruku, a drveno posuđe i čaše sa srebrnim detaljima korišćene su prilikom svečanih obroka. Sve u grobnici ukazuje na prestiž i kulturne veze koje prevazilaze lokalne granice.

Zgrada u kojoj se nalazila grobnica je remodelirana barem dva puta nakon sahrane, ostajući mesto obožavanja i sećanja decenijama – možda generacijama. Nisu samo sahranili dete sa počastima, več su i brinuli o sećanju sa velikom pažnjom.

„Ledeni princ“ duguje ime metodu za očuvanje grobnice. Godine 2021, tim BLfD-a je zamrzao sadržaj pogrebne komore u bloku leda, što je omogućilo bezbednu ekstrakciju i transport u laboratorije u Bambergu radi proučavanja.

Tehnika je specijalno razvijena za ovu lokaciju i pokazala se kao dragoceno sredstvo za arheologiju pošto čuva organske materijale koji bi inače bili izgubljeni.

Ovaj projekat je prekretnica: pokazali smo da putem odgovarajućih metoda možemo doći do izuzetnih informacija čak iz vrlo krhkih ostataka, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/LBV)