Vreme čitanja: oko 2 min.
Koliko je staro pivo?
Vreme čitanja: oko 2 min.
„Pivski arheolog“ Travis Rap kaže da je se ovo piće pije najmanje 13.000 godina, ali da je nekad bilo drugačije nego danas
Pivo je jedno od najpopularnijih pića na svetu, a pije se već hiljadama godina. Zna se da su ga, u velikim količinama, konzumirali još stari Egipćani, a opisuje se i u Homerovim epovima. Međutim, koliko je zaista pivo staro? Mnogo, mnogo staro, kaže Travis Rap, vanredni profesor Odeljenja za klasične nauke Univerziteta Kolorada u Bolderu, za CU Boulder Today.
Rap je poznat kao „pivski arheolog“ i mnogi mu zavide na neobičnoj akademskoj karijeri. Putuje svetom da bi otkrio kako su drevne kulture pravile pivo, a onda taj proces sam isprobava u svojoj istraživačkoj pivari.
Trenutno, kaže, radi na dve varijacije napitka iz Homerovih epova, koji imaju veću količinu alkohola od tradicionalnih piva.
- Kada pijem čašu vina, to uglavnom radim sa svojom ženom. Ako sam sipao viski, želim da malo budem sam… Ali kada pijem pivo, želim da ga pijem sa drugim ljudima. Pivo je dugo stvar koja nas spaja – rekao je Rap.
Kako objašnjava, za sada najstariji dokazi proizvodnje piva dolaze iz pećine u Izraelu. Stanovnici pećine Rakefet koristili su otvorene avane u kamenu da izlome i natapaju biljne skrobove i pretvaraju ih u šećer, što se danas naziva proces gnečenja. Oni su te šećere fermentisali u posudama napravljenih od vlakana.
Nalazište u pećini Rakefet staro je oko 13.000 godina, pa to znači da je pivo, koliko znamo, staro koliko i sama poljoprivreda.
- Kako nauka napreduje, mislim da ćemo još pomerati taj datum.
Drevna nalazišta su izazov za neke jer tadašnje pivo mnogi današnji stručnjaci ne bi smatrali pivom.
- Danas se pivo uglavnom pravi od žitarica poput ječma, pšenice i pirinča. Ali su stanovnici pećine Rakefet to piće pravili od mešavine divljih žitarica sa drugim biljkama poput gomoljika i voća – dodaje Rap.
Piva modernog ukusa, ona sa kojima je većina pivopija danas upoznata, pojavila su se u Bavarskoj 15. veka. U to vreme, objašnjava, pivari su pokušali da izbegnu taksu na različite biljke tako što su počeli da dodaju u pivo hmelj. Odgovor na to bio je bavarski zakon o čistoći iz 1516 koji je definisao pivo kao piće napravljeno od tri sastojka – vode, ječma i hmelja. To je kasnije oblikovalo nemačku industriju piva.
- Migranti koji su došli u Ameriku iz Nemačke doneli su takvo pivo, pa je zato u SAD sve do pojave kraft pivara dominantno pivo bilo lager – rekao je Rap.
On kaže da ne bi trebalo imati ograničenja kada je reč o tome šta je pivo, on ga definiše kao piće koje je prvo kuvano, pa fermentisano. Zbog toga pivari, naglašava, treba da nastave da eksperimentišu sa divljim ukusima kao kisela breskva, čokolada u stautu, ali i sa antičkim hibridima piva i vina. To je, dodaje, veoma duga tradicija.
(Telegraf Nauka / CU Boulder Today)
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.