Vreme čitanja: oko 3 min.
Slomljeni mačevi, koplja, sečiva... Ovaj zid sagrađen da zarobi Spartaka i njegovu vojsku gladijatora i robova
Vreme čitanja: oko 3 min.
Tim naučnika je ispitao zid i jarak koristeći radar, LIDAR, magnetometriju i analizu zemljišta
Arheolozi su u šumama Kalabrije, u Italiji, otkrili kameni zid sagrađen kako bi se zarobili i porazili Spartak, vođa gladijatora i jedan od najslavnijih pobunjenika na svetu, kao i njegova armija robova koja je uzdrmala Rimsku imperiju. Tim istraživača predvodio je dr Paolo Visona sa Univerziteta u Kentakiju, saopštio je Arheološki institut Amerike.
Preporučujemo
„Oživeo“ jedan od najslavnijih faraona: Evo kako je izgledao moćni gospodar Egipta
Ovo je kao nagrada na lutriji: Žena izašla u šetnju, pa pronašla blago
Ekološka grupa pomogla arheolozima
- Kameni zid dugačak 2,7 kilometara pratio je i duboki jarak tipičan za rimski odbrambeni sistem, a definitivno je utvrđeno ga je izgradio rimski general Marko Licinije Kras kako bi suzbio Spartakov ustanak – navodi se u saopštenju.
Visona veruje da je Spartak sa trupama napao zid kako bi se oslobodili iz zamke koju im je Kras napravio.
- Otkriće slomljenog oružja, uključujući tu i ručke mačeva, velika zakrivljena sečiva, vrhove koplja…, pokazatelj su da se na ovom mestu dogodila velika bitka. Dr Visona je rekao da je otkriće omogućila informacija koju su dobili od lokalne ekološke grupe. Oni su znali za postojanje zida, ali nisu imali predstavu šta bi to moglo biti. Tim je ispitao zid i jarak koristeći radar, LIDAR, magnetometriju i analizu zemljišta – naveo je Arheološki institut Amerike.
Spartakov ustanak između 74. i 71. godine pre nove ere bio je najuspešnija pobuna robova u Starom Rimu. Ustanak je započela grupa od oko 70 gladijatora iz škole Lentula Batijata u gradu Kapua, a vremenom je prerasla u grupu od oko 120.000 ljudi koja je zapretila Rimskoj imperiji i nanela veliki broj poraza moćnoj rimskoj vojsci, ali je na kraju poražena.
- Ustanak gladijatora i njihovo pustošenje Italije, koji većina istoričara naziva Spartakovim ratom, buknuo je iz sledećeg razloga. Kako je neki Lentul Vatija držao u Kapui gladijatore, većinom Gale i Tračane, njih 200, zatvoreni u strogu tamnicu da posluže za gladijatorske igre, dogovore se da beže. Ali kad su bili izdani, 88 njih pograbi noževe i ražnjeve iz neke kuhinje, pa provališe, a kad su usput naišli na kola koja su prevozila gladijatorsko oružje u drugi grad, razgrabe ga i naoružaju se, te zauzmu jedno čvrsto mesto i sebi izabraše trojicu vođa od kojih je prvi bio Spartak, Tračanin nomadskog soja, ne samo velike srčanosti i snage, nego je i umnošću i blagošću bio visoko iznad svoje sudbine i više Helen nego Tračanin – opisao je Plutarh početak ustanka u Uporednim životopisima.
Simbol pobune potlačenih
Gladijatori su imali velike uspehe i porazili su rimske vojnike, pa je za vrhovnog zapovednika postavljen Mrko Licinije Kras. On ih je saterao na prostor današnje Kalbrije.
- Kras se dade na to da zidom pregradi prevlaku sprečavajući time besposlicu svojih vojnika a ujedno i snabdevanje neprijatelja. Posao je, doduše, bio opsežan i težak, ali on ga uradi i dovrši za neočekivano kratko vreme povukavši od mora do mora jarak od trista stadija. Iznad jarka pak podigne zid zadivljujuće visine i čvrstoće. Svemu tome Spartak isprva nije posvećivao pažnju i pokazivao je prezir, ali kad je, budući da mu je ponestalo plena, hteo krenuti napred, pričekavši jednu snežnu noć i zimsko nevreme, zatrpa neveliki deo jarka zemljom, drljem i granama drveća tako da je prebacio trećinu svoje vojske. Sad se Kras uplaši da Spartaka ne obuzme kakva želja da pođe na Rim, ali odahne kada se mnogo Spartakovih ljudi posle svađe s njim odmetnulo i zasebno utaborilo na Lukanskom jezeru – naveo je Plutarh.
Visonin tim činila je grupa stručnjaka za različita polja među kojima su profesor antropologije i geofizike na Univerzitetu u Kentakiju Džordž Kroters, student Vašingtonovog univerziteta u Sent Luisu Margo Kroters, osnivač Fondacije za kalabrijsku arheologiju i član Arheološko instituta Amerike Džejms Dženson.
Spartak je jedan od najslavnijih pobunjenika u istoriji, a u vreme komunizma postao je simbol pobune potlačenih, pa njegovo ime nose mnogi sportski klubovi širom istočne Evrope. Najpoznatiji film o njemu snimio je 1960. Stenli Kjubrik, a vođu gladijatora tu glumi Kirk Daglas, a popularna je bila i serija snimana između 2010. i 2013. u kojoj su ga glumili Endi Vitfild i Lijam Mekintajer.
(Telegraf Nauka / Archaeological Institut of America)
Povezane vesti
Deca crtala krvave borbe gladijatora pre nego što je Vezuv uništio grad: Neverovatno otkriće u Pompeji
Ustanici rezervoar za vodu pretvorili u sklonište: Ovde su se skrivali pobunjenici protiv Rima
Fantastično očuvan plen pobunjenika: Duboko u izraelskoj pećini otkrivena 4 rimska mača stara oko 1.900 godina
Gladijatori su bili buce, a ne borci čeličnih trbušnjaka: Istraživanje baca novo svetlo na borbe u areni
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
