Vreme čitanja: oko 2 min.
Ovi predmeti iz rimskog doba jedna su od najvećih enigmi arheologije
Vreme čitanja: oko 2 min.
Dodekaedar iz Norton Diznija biće predstavljen javnosti na istorijskom festivalu
Dodekaedri su poznati kao jedna od najvećih enigmi arheologije. Niko ne zna čemu su ovi predmeti sa 12 šupljih strana iz doba Starog Rima služili, ali i dalje privlače pažnju. U Britaniji ih je do sada otkriveno 33, a poslednji pronađeni, iz Norton Diznija u Linkolnu, biće predstavljen javnosti na istorijskom festivalu, piše Gardijan.
Ovaj primerak pronađen prošlog leta, o čemu je Telegraf Nauka pisao, jedan je od najvećih – visok je 8 centimetara i težak 254 grama. Jedan rimski dodekaedar, mada sačuvan samo u fragmentu, pronađen je i u Srbiji pre skoro 20 godina i čuva se u Zavičajnom muzeju Jagodine.
Preporučujemo
Da li su ova čudovišta bila pametna koliko i majmuni? Naučnici se sukobili zbog mozga predatora
„Nisu ni česti, ni retki, ni skupi, ni jeftini...“ Tajanstveni rimski predmet prvi put iskopan u Engleskoj
Ričard Parker, sekretar Grupe za istoriju i arheologiju Norton Diznija, koji je pronašao predmet, kaže da istoričari nisu blizu toga da shvate čemu su ovi predmeti služili.
- Mašta buja kada se razmišlja o tome čemu je mogao da služi. Magija, ritual ili religija… Verovatno nikad nećemo saznati – rekao je on za BBC.
Ne postoji nijedan opis ili crtež dodekaedra u rimskoj literaturi, što ga zaista čini enigmom.
Pošto trenutno nemamo ideju čemu su ovi objekti služili, istraživači su bili dovoljno slobodni da objave pedeset različitih teorija o upotrebnoj vrednosti i značenju dodekaedra – od toga da je u pitanju oružje, merni instrument, igračka, dekoracija, držač za sveće, sve do „alatke kosmičke moći”. Ljubitelji ovog objekta su na sve ovo dodali još hiljade maštovitih ideja.
Lorena Hičens, doktorand Univerziteta Njukasl, koja istražuje dodekaedar, kaže da odmah možemo da odbacimo sve teorije koje se tiču praktične upotrebe ovog objekta kao alata ili sličnog, najviše zbog razlike u veličini pronađenih objekata. Pošto variraju u veličini od 5 do 11 centimetara i pošto su različito dekorisani i sa otvorima različite veličine, malo je verovatno da je korišćen kao merni instrument, s obzirom na potpuno nepostojanje bilo kakvog standarda.
(Telegraf Nauka / The Guardian / BBC)
Povezane vesti
Kakav je bio ukus vina u Starom Rimu?
Bugarski ratar orao njivu, pa traktorom udario u kamen: Otkrio ljudske kosti i grobnicu punu blaga
Droga ili lek? Prvi put otkriven dokaz o korišćenju bunike u Rimskoj imperiji
13 figurica od terakote pronađeno u ruševinama Pompeje: Neverovatno arheološko otkriće u Italiji
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
