Misterija izumiranja: Da li je erupcija supervulkana iz okoline Napulja uništila neandertalce?

„Neandertalci u Mustiju“, Čarls R. Najt, 1920. Musti je važno arheološko nalazište u blizini sela Pezak-lu-Musti, Dordonja, Francuska. Foto: Wikimedia Commons/donglutsdinosaurs.com/FunkMonk

Duboko ispod površine zemlje, u okolini Napulja, nalazi se supervulkan Flegrejska polja, koji se možda polako vraća u život. Ovaj vulkan ima razornu istoriju, a neki stručnjaci veruju da je njegova erupcija pre 40.000 godina možda imala ulogu u izumiranju neandertalaca, piše LiveScience.

Flegrejska polja imaju prečnik između 12 i 15 kilometara, reč je o velikom podzemnom vulkanu koji nije imao erupciju od 1538. Međutim, od pedesetih godina on pokazuje znake aktivnosti i mnogi ga nazivaju najopasnijim vulkanom u Evropi.

Preporučujemo

U prošlosti je bilo nekoliko velikih erupcija Flegrejskih polja. Ona koja se dogodila pre otprilike 40.000 godina bila je verovatno najsnažnija erupcija u Evropi u poslednjih 200.000 godina. Vulkanolozi smatraju da je ta erupcija imala indeks 7 po indeksu eksplozivnosti vulkana, prema kome je najveći indeks 8. Eksplozija je drastično promenila klimu Evrope i dogodila se u vreme kada su neandertalci nestali. Hronologija dva događaja navela je neke naučnike da spekulišu o tome da je upravo erupcija Flegrejskih polja uticala na nestanak najbližih ljudskih rođaka.

- Kada su tačno neandertalci izumrli je tema velikih debata, ali postoje dokazi koji ukazuju na to da se verovatno desilo u periodu velike kampanjske erupcije. Mislim da je vremensko poklapanje, zajedno sa velikom promenom klime, dovelo do toga da se ljudi zapitaju da li je erupcija povezana sa nestankom neandertalaca – rekao je za LiveScience Bendžamin Blek, profesor Univerziteta Rutgers, koji je napravio klimatski model za testiranje hipoteze o uticaju vulkana.

Prema njegovom modelu, nakon erupcije u Evropi je temperatura pala između dva i četiri stepena, u zavisnosti od toga koliko je sumpora ispušteno. To je veće zahlađenje od onog koje se dogodilo u takozvanom malom ledenom dobu, između 14. i 19. veka, kada je došlo do velike gladi i socijalnih nemira. Zato je, dodaje, zamislivo da bi klimatska katastrofa mogla da osudi neandertalce na smrt. Ipak, on misli da se ostali dokazi ne poklapaju.

- Naš model navodi da je najstrašnije bilo na istoku, a ne u delovima u kojima su neandertalci preživljavali. Verujem da iako su bez sumnje bili pogođeni erupcijom i njenim posledicama, bili daleko od dela kontinenta gde je došlo do najvećih problema – rekao je Blek.

U to isto doba, neandertalci su se suočili sa drugom, većom pretnjom – homo sapijensima, koji su stigli u Evropu i počeli da se nadmeću sa neandertalcima za resurse.

- Populacija neandertalaca je počela da opada naglo pre oko 40.000 godina. Iako se vreme poklapa sa erupcijom, to nije dovoljno da se tvrdi da postoji jaka uzrečno-posledična veza – rekao je za LiveScience Antonio Kosta, istraživač italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju.

Kako je dodao, erupcija je verovatno pomogla već ugroženim neandertalcima da prežive duže nego što bi mogli bez nje. Kosta je jedan od autora studije iz 2016. koja je pretpostavila da su neandertalci i moderni ljudi živeli u Evropi istovremeno pre erupcije, ali da je upravo erupcija privremeno zaustavila ljudsko preuzimanje teritorije koju su neandertalci naseljavali.

LiveScience navodi da iako se još raspravlja o vremenu izumiranja neanderatalaca, oni su i dalje postojali do pre otprilike 28.000 godina.

(Telegraf Nauka / LiveScience)