Njihova žeđ za ljudskom krvlju sve je veća: Šokantno otkriće o najsmrtonosnijoj životinji na svetu

Atlantska šuma, koja se proteže duž brazilske obale, dom je stotina vrsta ptica, vodozemaca, gmizavaca, sisara… Međutim, zbog ljudske ekspanzije ostala je netaknuta samo oko trećina ove šume, piše Phys.org.

I dok ljudi potiskuju životinje iz njihovih staništa, komarci koji su se nekad hranili krvlju širokog spektra životinja, pronalaze nove, ljudske mete kako bi utolili žeđ za krvlju, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Frontiers in Ecology and Evolution.

Preporučujemo

- U studiji pokazujemo da vrste komaraca koje smo sakupili u ostacima Atlantske šume imaju jasnu sklonost ka hranjenju na ljudima - izjavio je glavni autor studije dr Žeronimo Alenkar, biolog sa Instituta Osvaldo Kruz u Rio de Žaneiru.

- Ovo je ključno, jer u okruženju kao što je Atlantska šuma, sa velikom raznolikošću potencijalnih domaćina kičmenjaka, sklonost prema ljudima značajno povećava rizik od prenosa patogena - dodao je koautor dr Seržo Mašado, istraživač koji proučava mikrobiologiju i imunologiju na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.

Za potrebe svoje studije, istraživači su koristili svetlosne zamke za hvatanje komaraca u mestu Sitio Rekanto Preservar i Ekološkom rezervatu reke Gvapijasu, dva prirodna rezervata u državi Rio de Žaneiro. U laboratoriji su izdvojene ženke komaraca pune krvi radi analize. Istraživači su izolovali DNK iz krvi i koristili sekvenciranje DNK kako bi analizirali specifičan gen koji služi kao jedinstveni „barkod“ za svaku vrstu kičmenjaka. Poređenjem barkodova pronađenih u krvi sa bazom podataka, istraživači su mogli da utvrde kojom se životinjom komarac hranio.

Od ukupno 1.714 uhvaćenih komaraca iz 52 različite vrste, 145 ženki je bilo puno krvi. Obroci krvi kod 24 od tih komaraca mogli su biti identifikovani i poticali su od 18 ljudi, jednog vodozemca, šest ptica, jednog kanida (životinje iz porodice pasa) i jednog miša. Neki obroci krvi sastojali su se od više izvora; obrok komarca identifikovanog kao Cq. Venezuelensis sastojao se od krvi vodozemca i čoveka. Komarci koji pripadaju vrsti Cq. Fasciolata hranili su se i glodarom i pticom, odnosno pticom i čovekom.

Istraživači su postavili hipotezu da više faktora može igrati ulogu u njihovoj sklonosti ka našoj krvi.

- Ponašanje komaraca je kompleksno. Iako neke vrste komaraca mogu imati urođene preference, dostupnost i blizina domaćina su izuzetno uticajni faktori – rekao je Alenkar.

Kako se Atlantska šuma smanjuje usled krčenja šuma, a ljudi nastavljaju da prodiru u prethodno pošumljena područja, mnoge biljke i životinje nestaju. Kao rezultat toga, komarci menjaju svoje navike i staništa i približavaju se ljudima.

- Sa manje dostupnih prirodnih opcija, komarci su primorani da traže nove, alternativne izvore krvi. Na kraju se više hrane na ljudima iz praktičnosti, jer smo mi najzastupljeniji domaćini u ovim oblastima - objasnio je Mašado.

Ujedi izazivaju više od samog svraba. U ispitivanim regionima, komarci prenose različite viruse - kao što su žuta groznica, denga, zika, majaro, sabija i čikungunja – koji uzrokuju bolesti koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi i mogu imati dugoročne štetne posledice. Istraživanje ponašanja komaraca, najsmrtonosnije životinje na svetu, pri hranjenju je od suštinskog značaja za razumevanje ekološke i epidemiološke dinamike patogena koje oni prenose, istakli su istraživači.

Relativno niska stopa komaraca punih krvi – nešto manje od 7% – kao i nizak procenat slučajeva u kojima je poreklo krvi moglo biti identifikovano – oko 38% – naglašavaju potrebu za studijama sa više podataka. Te studije bi takođe trebalo da koriste metode pogodnije za identifikaciju mešovitih obroka krvi kako bi se utvrdili svi izvori hrane.

Već sada, ova studija može pomoći u razvoju efikasnijih politika i strategija za kontrolu komaraca koji prenose bolesti i pomoći u predviđanju i sprečavanju budućih izbijanja bolesti.

- Saznanje da komarci na nekom području imaju snažnu sklonost ka ljudima služi kao upozorenje na rizik od prenosa - istakao je Mašado.

- Ovo omogućava ciljani nadzor i preventivne akcije. Dugoročno, to može dovesti do strategija kontrole koje uzimaju u obzir ravnotežu ekosistema – rekao je Alenkar.

(Telegraf Nauka/Phys.org)