Mini robot sređuje zube umesto zubara: Greška u pozicioniranju manja od 0,2 milimetra
Istraživači sa Univerziteta u Bazelu razvili su minijaturnog stomatološkog robota koji bi jednog dana mogao automatski da priprema zube za postavljanje krunica. Ova tehnologija mogla bi da pomogne u smanjenju broja termina potrebnih za stomatološki tretman, piše EurekAlert!
Robota su razvili istraživači sa Odeljenja za biomedicinsko inženjerstvo Univerziteta u Bazelu. Prototip je veličine vinskog pampura, dimenzija svega 43 sa 26 sa 28 milimetara. Njegovi motori i kontrolni sistem nalaze se van robota i povezani su sa njim putem fleksibilnih pogonskih vratila, kablova i cevi.
Preporučujemo
Zaboravljene ćelije mozga možda imaju ključnu ulogu u svesti, ponašanju i pamćenju
Šta bi jeli vanzemaljci da sutra slete na Zemlju?
– Dizajniran je tako da bude dovoljno mali da udobno stane u otvorena usta – rekla je dr Jukiko Tomoka, prva autorka rada u žurnalu IEEE Transactions on Medical Robotics and Bionics, u kojem istraživački tim predstavlja robota.
Prototip, nazvan „MIR“ – skraćeno od „Miniature Intraoral Robot“ (minijaturni intraoralni robot) – dizajniran je da precizno priprema zube prema digitalnom planu. Ideja je da, nakon skeniranja tokom prvog termina, stomatolozi mogu tačno da isplaniraju kako robot treba da ukloni materijal zuba i odmah naruče krunicu, umesto da čekaju do drugog termina.
Skeniranje se koristi ne samo za planiranje krunice, već i za izradu prilagođene stomatološke šine na koju se mini robot pričvršćuje.
– Čak i ako pacijent okrene glavu, MIR se pomera zajedno sa njim – kaže dr Tomoka.
Istraživači su testirali svog stomatološkog robota na modelima zuba od sintetičke smole i na keramičkom materijalu čija je tvrdoća slična zubnoj gleđi. Robot priprema zub u dva koraka: prvo koristi široku bušilicu da smanji površinu zuba, uklanjajući materijal odozgo. U drugom koraku, duža i tanja bušilica obrađuje bočne strane zuba.
Ono što je izuzetno jeste koliko precizno stomatološki robot već sada radi, iako još uvek nema nikakve senzore za merenje ili direktno korigovanje svog položaja. Na testovima je greška u pozicioniranju bila manja od 0,2 milimetra, što će se dodatno smanjiti nakon što senzori budu integrisani u sistem.
(Telegraf Nauka/EurekAlert!)