Proizvodi za izbeljivanje kože mogu biti opasni, korisnici ne znaju rizike

Izbeljivanje kože među osobama sa obojenom kožom je rasprostranjeno u Sjedinjem Državama – naročito među ženama – ali ljudi koji koriste takve proizvode ne poznaju rizike, nalaz je nove studije „Severozapadne medicine“.

Kolorizam, sistem nejednakosti koji svetliju kožu smatra lepšom i superiornijom, može biti motivacija za izbeljivanje kože, takođe se kaže u studiji. Nalazi su takođe potvrdili rasprostranjenost izbeljivanja kože u SAD, piše EurekAklert.

„Najneočekivaniji nalaz je bilo nepostojanje svesti o sastojcima proizvoda koji se kupuju bez recepta i njihovih potencijalnih štetnih efekata“, kaže glavni istraživač Rupal Kundu, osnivač i direktor Centra za etničku kožu i kosu u zdravstvenom sistemu „Severozapadna medicina“.

Preporučujemo

Kundu je takođe profesor dermatologije u Medicinskoj školi Severozapadnog univerziteta i sertifikovani dermatolog zdravstvene organizacije „Severozapadna medicina“.

Prethodne studije pokazuju da su ti proizvodi često kontaminirani drugim supstancama kao što su steroidi i živa koje mogu biti toksične za kožu.

Jedan od pacijenata je koristio proizvod za izbeljivanje hidrohinon, takozvani izbeljivač, na čitavom licu više godina. Taj pacijent sad ima permanentnu hiperpigmentaciju.

Doktori prepisuju izbeljivače kože za neke kožne poremećaje kao što je hloazma, i ti proizvodi se mogu bezbedno upotrebljavati pod lekarskim nadzorom. Međutim, većina ljudi koji koriste izbeljivače kože takođe se ne konsultuju sa zdravstvenim radnicima pre upotrebe.

Godine 2020, Agencija za hranu i lekove je primila izveštaje o ozbiljnim sporednim efektima upotrebe proizvoda za izbeljivanje kože koji sadrže hidrohinon, uključujući osip, oticanje lica i egzogenu ohronozu (dekolorizaciju kože). Agencija je savetovala korisnike da ne upotrebljavaju te proizvode zbog potencijalne štete koju mogu naneti.

Kolorizam stoji iza izbeljivanja kože

Učesnici studije – 80% žene – koji su koristili izbeljivače kože osećali su snažniji kolorizam u svojim životima nego oni koji nisu koristili te proizvode.

„Postoji percepcija da svetlija koža u nekoj grupi – populacije jugoistočne Azije ili Afrike, na primer – uživa veće odobravanje i nekoga čini privlačnijim za partnera, ili čini verovatnijim da će dobiti posao“, kaže Kundu. „Veruje se da imati svetliju kožu znači lični i poslovni uspeh“.

Većina pacijenata zainteresovana za izbeljivanje kože želi to da radi da bi izjednačila boju kože zbog neke kožne bolesti. Međutim, četvrtina učesnika studije želela je generalno izbeljivanje kože. Jedan od pacijenata je nedavno rekao da je njegov cilj da potpuno izbeli svoju kožu. „Morala sam da mu kažem da to nije nešto što možemo da uradimo“, rekla je Kundu. „Nismo hteli da potpuno izbelimo njegovu kožu“.

Radi izvođenja studije, istraživači su postavili 19 pitanja osobama sa obojenom kožom u SAD – o demografskim podacima. stavovima prema kolorizmu, zadovoljstvu bojom kože i navikama u pogledu izbeljivanja kože.

Upotrebu sredstava za izbeljivanje kože prijavilo je 21,3% ispitanika, dok je 75,3% od njih koristi ta sredstva za tretiranje kožnih problema kao što su akne, hloazma ili hiperpigmentacija. Ostali su koristili te agense za generalno izbeljivanje kože.

„Kao dermatolozi, nadamo se da ćemo shvatiti kulturne i društvene uticaje na zdravlje kože i tretman kožnih bolesti“, kaže Kundu. „Kulturalna osetljivost lekara dok upoznaju svoje pacijente koji se bore sa pigmentnim problemima omogućava bezbedan, efikasan, sveobuhvatan i saosećajan tretman dermatoloških bolesti širom svih zajednica“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)